Nemačka do 2035. može da ostane bez polovine novinara

Kako će izgledati medijska scena u Nemačkoj za nešto manje od deset godina? Prema jednoj od četiri moguće projekcije iz nove studije, broj profesionalnih novinara mogao bi do 2035. da se prepolovi.

To se navodi u ekspertizi koju su, po narudžbini javnih servisa ARD-a, ZDF-a i Dojčlandradija (Deutschlandradio), izradili istraživači medija Kristijan Cabel (Christian Zabel) sa Visoke tehničke škole u Kelnu i Ulrike Ron (Rohn) sa Univerziteta u Talinu, a predstavili su je na Danima medija u Minhenu.

I prihodi medijskih kuća mogu znatno da se smanje. Najveće probleme prave veštačka inteligencija i sve veća moć velikih tehnoloških kompanija.

Kako će stanje zaista izgledati 2035. zavisiće, prema istraživačima, i od toga koliko će vlada strogo regulisati velike tehnološke kompanije i da li će medijske kuće više sarađivati.

Studija preporučuje da se javni medijski servisi dugoročno i pouzdano finansiraju.

U zavisnosti od mogućeg razvoja događaja, broj novinara do 2035. može da se smanji između 12 i 50 odsto. U Nemačkoj je 2023. bilo oko 40.000 profesionalnih novinara, prema podacima iz ekspertize.

U najnepovoljnijoj varijanti, 2035. će ih biti svega oko 20.000.
I nemački medijski sadržaji mogu da izgube publiku. Prema studiji, njihov udeo u ukupnom korišćenju medija mogao bi do 2035. da se smanji između 18 i 47 odsto.

Ni finansijski izgledi nisu dobri. U najgorem slučaju, medijske kuće mogu od oglašavanja i prodaje svojih sadržaja da ostvaruju i do 43 odsto manje prihoda nego danas.

Prema najpovoljnijoj proceni, prihodi padaju za svega oko 10 odsto.

U svim varijantama dodatno raste značaj velikih tehnoloških kompanija i ponuđača usluga zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Oni ubuduće mogu još snažnije da određuju koje će vesti, video-snimke i druge sadržaje ljudi dobijati.

Novinama, televizijama i drugim medijima time će biti teže da neposredno dopru do publike i zarade od svojih sadržaja.

Posebno su loši izgledi u varijanti u kojoj tehnološki giganti uzimaju prevlast. Tada tehnološke kompanije gotovo u potpunosti kontrolišu medijsko tržište, dok tradicionalni mediji uglavnom još samo proizvode sadržaje za svoje platforme.

Ostale projekcije delimično su manje sumorne.

Za potrebe ekspertize naučnici su najpre analizirali 57 studija i izveštaja. Iz njih su izdvojili 51 trend koji može da bude važan za budućnost medija. O tome su razgovarali sa 34 stručnjaka, među kojima su bili predstavnici RTL-a, ARD-a i Netfliksa (Netflix), kao i stručnjaci iz nauke, oglašavanja, produkcije i medijske politike.

Studija ne predviđa kako će medijska scena zaista izgledati 2035, već pre pokazuje šta bi moglo da se dogodi i kakvu bi ulogu u tome mogli da imaju regulatori i medijske kuće.