Ubedljiva većina Nemaca (uzalud) protiv pomeranja sata

Većina nemačkih građana se protivi pomeranju sata na svakih šest meseci, ali otpor je ove jeseni najslabije izražen u poslednjih 10 godina, pokazuje ovogodišnje izdanje istraživanja Forse za zdravstveno osiguranje DAK.

Protiv pomeranja sata za zimsko ili letnje računanje vremena sada je 71 odsto Nemaca, pet procentnih poena manje nego godinu dana ranije i najmanje od 2016. Najsnažniji otpor, 80 odsto, registrovan je 2018.

Na zdravstvene ili psihičke tegobe zbog pomeranja sata žalilo se 29 odsto ispitanika. Pritom, probleme oseća 36 odsto žena i 22 odsto muškaraca.

Po starosnim grupama, pomeranje sata najteže podnose ljudi starosti između 30 i 59 godina, sa udelom od oko trećine, a među starijima od 60 taj udeo je samo tri odsto.

Četiri petine ispitanika je navelo da posle pomeranja sata oseća umor ili iscrpljenost, a 63 odsto da teško zaspi ili da loše spava. Slede problemi sa koncentracijom, 41 odsto i razdražljivost, 37 odsto.

Otprilike petina ispitanika je pomeranje sata dovelo u vezu sa izraženijim depresivnim raspoloženjem.

Pomeranje sata uvedeno je 1980. Ideja je bila da društvo dobije više dnevnog svetla koje, prema naučnim istraživanjima, pozitivno utiče na ljudsko blagostanje.

Međutim, jedna onlajn anketa Evropske komisije iz 2018. ukazala je da 80 odsto građana Evropske unije želi ukidanje prakse. Ukidanje pomeranja sata u Evropi ipak nije na pomolu, jer države EU ne mogu da se dogovore o tome.

Forsa je za studiju krajem septembra anketirala 1.009 građana. Istraživanje je redovno i izvodi se uoči jesenjeg pomeranja sata.