MMF povećao prognozu rasta nemačke privrede na 1,3 odsto

Nemačka privreda će ove godine rasti znatno brže nego što se očekivalo, saopštio je u utorak Međunarodni monetarni fond. MMF je skoro udvostručio prognozu rasta za 2026, na 1,3 odsto.

U julu je predviđao rast od svega 0,7 odsto. Ekonomisti sada za sledeću godinu prognoziraju rast od 1,1 odsto, što je 0,1 procentni poen više nego u prethodnoj proceni.

Nove brojke podudaraju se s onima koje je nemačka vlada predstavila prošle sedmice, a ministarstvo privrede navelo je da bolji izgledi odražavaju neočekivanu otpornost nemačke ekonomije.

Ministarka privrede Katerina Rajhe (Katherina Reiche) izjavila je da dve trećine poboljšanja potiče od državnih ulaganja u infrastrukturu i odbranu, dok izvoz čini preostalu trećinu.

Nemački izvoznici privremeno su uspeli da izvuku korist iz nestašica na svetskom tržištu, pošto su kupci, usred sukoba u regionu Persijskog zaliva, ubrzano gomilali zalihe energetski intenzivne robe proizvedene u Nemačkoj, poput čelika, đubriva i aluminijuma.

Nemačkim dobavljačima ide naruku i procvat veštačke inteligencije.

MMF je blago poboljšao i prognozu za svetsku privredu. Za 2026. sada očekuje rast od 3,1 odsto, umesto ranijih tri odsto. Prognozu za 2027. zadržao je na 3,4 odsto.

Fond ocenjuje da je svetska privreda postala otpornija na energetske šokove. Veća proizvodnja nafte izvan Persijskog zaliva, puštanje strateških rezervi na tržište i slabija potražnja u Kini ublažili su posledice rasta cena energenata, navodi MMF.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) pokrenuo je pre nešto više od šest meseci, zajedno sa Izraelom, rat protiv Irana. Sukob je doveo do blokade Ormuskog moreuza.

Od tada kroz moreuz prolazi tek deo uobičajene trgovine sirovinama, a oskudna ponuda i snažna potražnja naglo su podigle cene.

MMF, međutim, navodi da je uticaj na američku privredu zasad ograničen. Ekonomisti fonda ostali su pri prognozi da će privreda SAD ove godine porasti 2,3 odsto.

Rast od 2,3 odsto očekuju i 2027, nešto više nego ranije.

Rast podržavaju postojana potrošnja građana i snažna ulaganja kompanija u nove tehnologije, saopštio je MMF.

Dodatni podsticaj pružili su državna ekonomska politika, povoljni uslovi na finansijskim tržištima i visoka produktivnost kompanija.

Organizacija očekuje da će energetska kriza imati ograničen neposredan uticaj na SAD, uz napomenu da zemlja, kao neto izvoznik energenata, izvozi više energije nego što je uvozi.

I evrozona, prema MMF-u, treba da prođe bolje nego što se ranije očekivalo. Privreda monetarnog bloka sada bi 2026. trebalo da poraste 1,1 odsto, odnosno 0,2 procentna poena više nego što je prognozirano u julu, dok se za narednu godinu i dalje očekuje rast od 1,2 odsto.

Posle stagnacije u prvom tromesečju, privreda je u drugom ubrzala, pre svega zahvaljujući snažnom oporavku u Irskoj i nastavku zamaha u Španiji, naveo je MMF.

Privredna aktivnost u ostalim zemljama evrozone uglavnom je ostala stabilna, dodaje fond, dok visoke cene energenata i slabo poverenje potrošača i dalje koče rast.