Kardiovaskularna oboljenja ostaju najčešći uzrok smrti u Nemačkoj

Kardiovaskularna oboljenja ostaju vodeći uzrok smrti u Nemačkoj. Prošle godine srčanom udaru, moždanom krvarenju, šlogu i sličnim uzrocima podleglo je 334.100 ljudi, 1,5 odsto manje nego godinu ranije, saopštio je Destatis u petak.

Broj smrti izazvanih kardiovaskularnim problemima bio je čak za 6,7 odsto manji nego 2022.

Znatno je pao broj smrti izazvanih srčanim infarktom, za 15,2 odsto i takozvanih cerebrovaskularnih oboljenja, poput izliva krvi u mozak i šloga, za 6,3 odsto. Prethodnih godina, između 2019. i 2022. te brojke su bile u porastu.

Predsednik upravnog odbora Nemačkog instituta za srce Tomas Fojglender (Thomas Voigtländer) je naveo da manje ljudi umire od takvih problema zbog u proseku značajno ranije postavljene dijagnoze.

Uz to, napredovala je terapija lekovima, a i ljudi mnogo više pažnje nego ranije posvećuju krvnom pritisku i laboratorijskim nalazima krvi. "To sve polako počinje da daje rezultat," rekao je Fojgtlender.

Broj fatalnih srčanih udara u poređenju sa 2022. bio je izraženiji kod žena nego kod muškaraca: minus 16,8 naspram minus 14,1 odsto.

Profitirale su sve starosne grupe, ali najviše oni starosti između 80 i 85 godina, među kojima je broj fatalnog infarkta srca pao za 30,6 odsto.

Cerebrovaskularni uzrok smrti među muškarcima je pao za 4,6 odsto od 2022. i za 7,7 odsto među ženama.

U Nemačkoj prošle godine umrlo je oko 1,01 miliona ljudi, za 0,1 odsto manje nego 2024. Broj umrlih pao je treću uzastopnu godinu, navode statističari.

Drugi uzrok smrti po brojnosti bio je kancer, sa 228.800 preminulih, a slede oboljenja respiratornog trakta sa 81.200. Skoro dve trećine svih umrlih podleglo je nekom oboljenju iz te tri grupe. 

Tri vodeća uzroka smrti među ženama bile su demencija, sa 7,7 odsto, hronična ishemija srca sa 5,8 i srčana insuficijencija sa 4,3 odsto.

Među muškarcima, to su bile hronična ishemija srca sa 7,7 odsto, malgini tumori pluća i bronhija sa 5,2 i infarkt srca sa 4,8 odsto.