Toplotni talas odneo Evropi 113 milijardi evra

Toplotni talas je ovog leta umanjio bruto domaći proizvod Evrope za 113 milijardi evra, prema proceni osiguranja Alijanc (Allianz).

Nemačka je, sa procenjenim gubicima od 25 milijardi evra, na drugom mestu iza Italije, gde se šteta procenjuje na 28 milijardi, saopštila je minhenska kompanija.

Na trećem mestu je Francuska, gde je BDP niži za 20 milijardi evra.

U ekonomske gubitke uračunati su zastoji u proizvodnji i manja dodata vrednost, izazvani slabijom produktivnošću, dužim pauzama i izostancima s posla.

Kada se sve sabere, gubici u celoj Evropi mogli bi da iznose skoro pola procenta ukupnog godišnjeg BDP-a.

U prvom proračunu "Pokazatelja klimatskog rizika" učestvovali su stručnjaci međunarodnog kreditnog osiguranja Alijanc trejd (Allianz Trade) iz Hamburga i Alijancovog nemačkog osiguranja imovine.

Osnovu računice čine vremenski podaci i podaci o šteti, i modeliranje očekivanih ekonomskih posledica.

Uz gubitke koje su napravile vrućine, računaju se i štete od nevremena, poplava i drugih prirodnih nepogoda. Za Nemačku ih je Alijanc u proteklih pet godina procenio na 50 milijardi evra.

Godišnje štete bile su, prema tim podacima, u proseku dvostruko veće nego u uporednom periodu od 2000. do 2019. U svetskim razmerama, međutim, štete od prirodnih katastrofa porasle su, prema Alijancu, za nešto više od polovine, odnosno za 54 odsto.

"Nemačka je posebno snažno pogođena klimatski uslovljenim štetama", rekao je Frank Zomerfeld (Sommerfeld) iz Alijanca.

Jedan od glavnih razloga jeste to što se Evropa zagrejala više nego drugi kontinenti. Na vrhu liste pogođenih zemalja je Norveška.

U Norveškoj je prosečna temperatura 2025. bila za nešto više od 3,7 stepeni viša od proseka iz perioda 1950-1970.

Nemačka i Francuska bile su u gornjem srednjem delu liste, uz porast od nešto više od dva stepena.

Na visinu štete od katastrofa, međutim, ne utiču samo prirodne sile.

U gusto naseljenim zemljama velike ekonomske snage, štete su veće nego u retko naseljenim područjima, gde ima manje fabrika, kuća, automobila i drugih vrednosti koje je stvorio čovek.

Ni za narednu godinu stručnjaci Alijanca, najvećeg evropskog osiguranja, nisu naročito optimistični.

Razlog je prirodni fenomen El Ninjo. Zagrevanje vode u istočnom Pacifiku, koje se ponavlja svakih nekoliko godina, može da utiče na vreme na kopnu i u veoma udaljenim regionima.

Svetska meteorološka organizacija zato očekuje natprosečnu toplotu u velikim delovima Južne Amerike, na jugu Afrike i u Australiji.

Na indijskom potkontinentu i na jugu Srednje Amerike, prema tim očekivanjima, pašće manje kiše nego obično.

Ako 2027. zbog El Ninja ponovo bude veoma topla godina, to može da umanji BDP u 144 analizirane zemlje za oko 392 milijarde evra.

Najviše će, kako se očekuje, pretrpeti Kina.