Nemačka privreda u drugom kvartalu rasla uprkos ratu u Iranu

Nemačka privreda je u drugom kvartalu 2026. trpela posledice novog bliskoistočnog sukoba, ali je ipak ostvarila nešto veći rast od očekivanog. Bruto domaći proizvod je, prema preliminarnim podacima Destatisa, porastao za krhkih 0,2 odsto.

Kvartalna stopa rasta u prva tri meseca ove godine bila je 0,4 odsto.

Ključna posledica napada SAD i Izraela na Iran krajem februara bila je blokada Ormuškog moreuza. To je izazvalo poskupljenje nafte i gasa i ponovo zagrejalo inflaciju.

Poskupljenja i neizvesnost su prikočile nemački privredni rast i ugasile očekivanja zaokreta uz podsticaj masivnih državnih ulaganja u infrastrukturu, klimatsku tranziciju i odbranu.

U drugom kvartalu, izvoz je bio neočekivano živahan, ali domaća potrošnja je ostala uzdržana. Uprkos milijardama evra iz programa investicija, ulaganja u infrastrukturu su pala.

Sve u svemu, očekivani zamah je izostao, najviše zbog efekata rata u Iranu.

Ekonomski instituti su prognozu za 2026. u međuvremenu oborili na samo pola procenta, uz primedbu da i to uveliko zavisi od razvoja mirovnih pregovora Irana i SAD.

Sada, posle tri godine stagnacije, nadu ipak podgrevaju novi statistički podaci i indikatori poput indeksa raspoloženja u domaćoj privredi i stanja u knjigama industrijskih i izvoznih narudžbi.

Privreda je kao korak u dobrom pravcu pozdravila i plan vlade da potkreše birokratiju, smanji socijalne doprinose poslodavaca, rastereti poreske obveznike i podrži sektore budućnosti.

U svakom slučaju, ove godine se ne očekuje mnogo više od skromnih 0,5 odsto rasta. Za 2027. očekivanja su optimističnija, jer milijarde državnih ulaganja konačno treba da odglave zamajac privrede.