Pet godina posle poplava - vidanje rana još traje

Pet godina je prošlo od poplava koje su razorile delove zapadne Nemačke i odnele mnogo života. Katastrofa je nametnula neke promene na bolje, ali propusta i danas ima.

Velika oluja je u noći između 14. i 15. jula 2021. izbacila ogromnu količinu padavina i izazvala bujice u kojima je poginulo 185 ljudi - 136 ljudi u Porajnju-Falačkoj i 49 u Severnoj Rajni-Vestfaliji.

Voda je rušila kuće i infrastrukturu, valjala automobile i uništavala imovinu. Usledili su tuga, frustracija i mnogo prinudnih novih početaka.

Kako se pet godina posle katastrofe živi u pogođenim oblastima? Šta se promenilo u sistemu civilne zaštite? Kako ide oporavak privrede? Evo, ovako:

Mnogi su još traumirani

Pojedinim ljudima iz poplavljenih područja i dalje je potrebna pomoć u suočavanju sa psihološkim posledicama. "Poziva je, naravno, manje, ali potreba je i dalje tu," kaže Mihael Menks (Michael Mönks) iz Mreže za psihosocijalnu pomoć Bad Minsterefela.

"Ljudi su u početku bili zaokupljeni obnovom i potiskivali su emocije, ali one u nekom trenutku isplivaju." Povod je često neki konkretan događaj, poput godišnjice katastrofe.

Promene u civilnoj zaštiti

Poplava je nemilosrdno ogolila propuste u sistemu civilne zaštite, pa su vlasti na svim nivoima naknadno pokrenule različite programe za unapređenje tehnike i obuku lokalnih funkcionera.

Tome je doprinela i savezna vlada, odgovorna za zaštitu civilnog stanovništva u slučaju vanrednog stanja, ali ne i za civilnu zaštitu u vanrednim situacijama.

Nekoliko nedelja posle katastrofe, nemačka vlada je pokrenula program finansiranja sirena i pomogla pokrajinama da unaprede sistem uzbunjivanja.

To uključuje i sistem push poruka kao dodatnog kanala za prenos podataka u kom poruke upozorenja idu direktno na sve mobilne telefone u mreži na određenom području.

Zaštita od poplava ni danas nije potpuna

Centralni deo upravljanja rizikom od poplava je regulisanje vodotokova.

Cilj je da i količina vode koja se pojavljuje "jednom u 100 godina" bude provedena kroz ili oko naselja uz što manju štetu.

"Znamo da nam je za ekstremne događaje potrebna snažnija zaštita," rekla je načelnica okruga Arvajler Kornelija Vajgand (Cornelia Weigand).

Lokalne vlasti se, prema njenim rečima, još "bore" za velike retencione bazene.

Severna Rajna-Vestfalija je od 2021. izdvojila oko 490 miliona evra za projekte zaštite od poplava. Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, ta sredstva idu na, na primer, sanaciju nasipa i izgradnju retencionih bazena.

Sistemi prognoze i lanci obaveštavanja su, navodi ministarstvo, temeljno modernizovani, a dodatni merni instrumenti za nivo vode postavljeni su pre svega na manjim rekama.

Osiguranje od elementarnih nepogoda još nije obavezno

Pre pet godina samo je deo ogromne štete na objektima bio pokriven polisama osiguranja. Nemačka vlada planira reformu koja to treba da promeni.

Koalicioni sporazum demohrišćana i socijaldemokrata iz prošle godine uključuje plan da osiguranje stambenih objekata ide isključivo uz pokriće od elementarne nepogode, odnosno da se postojeći ugovori o osiguranju stambenih objekata do određenog datuma prošire.

Ministarstvo pravosuđa uskoro bi trebalo da predstavi nacrt zakona sa planiranim izmenama.

Obnova uništenog još traje

Poplave su uništile i teško oštetila domove i infrastrukturu čitavog regiona – desetine hiljada kuća, škole, mostove, puteve i železničke instalacije.

Ni pet godina kasnije, obnova u dolini Ara još traje u mnogim sektorima.

Od oko 30 teško oštećenih ili uništenih mostova na kategorisanim putevima, obnovljeno je 14, dok se još devet trenutno planira ili gradi, saopštilo je ministarstvo građevinarstva Porajnja-Falačke.

Od 17 pogođenih škola, dve su potpuno obnovljene, 12 je još pod sanacijom, a za tri su predviđeni zamenski objekti.

Nemačka železnica navodi da je obnova pruga oštećenih u poplavama potpuno završena. Sa druge strane, još traju brojni projekti obnove crkava, bolnica i komunalne infrastrukture.

U Severnoj Rajni-Vestfaliji je, prema podacima ministarstva građevinarstva, za opštine, preduzeća i privatna domaćinstva odobreno oko 4,7 milijardi evra za obnovu.

Do isteka roka 30. juna, stiglo je više od 29.000 zahteva fizičkih lica, a odobreno je oko 900 miliona evra. Do sada je završena sanacija oko 80 odsto privatnih sanacija objekata već je završeno.

Za obnovu komunalne infrastrukture podneto je zahteva vrednosti više od tri milijarde evra. "Od 181 opštine koje su prijavile štetu, oko 50 odsto će sledeće godine završiti svoju obnovu", rekla je pokrajinska ministarka građevinarstva Ina Šarenbah (Scharrenbach).