Mogao je biti Kantgrad: Kenigsberg je već 80 godina Kalinjingrad

Od starog Kenigsberga danas su za uspomenu u Kalinjingradu, najzapadnijem velikom gradu Rusije, ostala tek poneka ostrva. Najupečatljivije među njima je Kantovo ostrvo, nekadašnji Knajphof.

Nad ostrvom na reci Pregolji veličanstveno se uzdiže katedrala visoka 50 metara.

Gotovo 700 godina posle izgradnje, ona je i dalje simbol grada, a prostor oko zdanja od opeke omiljeno je izletište stanovnika Kalinjingrada i turista koji posećuju rusku eksklavu na Baltičkom moru.

Grob Imanuela Kanta na zadnjoj strani katedrale omiljeno je mladim bračnim parovima. Cveće svedoči da veliki nemački mislilac, koji je razum i moral stavio u središte svoje filozofije, i u Rusiji ima svoje poštovaoce.

Univerzitet u metropoli, na temeljima nekadašnjeg Univerziteta Albertina, od 2005. nosi Kantovo ime. Oko katedrale se na malim tezgama tokom hladnih meseci služi kuvano vino koje se zove Kantovo vino.

Ali nekadašnji centar grada na ostrvu Knajphof u međuvremenu je postao periferija. Kalinjingradom danas uglavnom dominiraju fasade sovjetskih stambenih blokova.

Fasade, jednako upečatljivo kao i samo ime grada, pokazuju da je mesto koje mnogi Nemci poznaju pre svega po popularnom jelu — kenigsberškim ćuftama — već 80 godina rusko.

Kada su sovjetske trupe u aprilu 1945. osvojile Kenigsberg, od nekada ponosnog hanzeatskog grada, koji je 1255. osnovao Tevtonski red, ostalo je malo toga.

U gotovo 700 godina nemačke istorije pre toga, Kenigsberg je doživeo uspone i padove. Bio je sedište velikih majstora Tevtonskog reda, a kasnije rezidencijalni grad pruskih kneževa.

Izborni knez Fridrih III u Kenigsbergu se 1701. krunisao za pruskog kralja Fridriha I.

Samo nekoliko godina kasnije, gotovo 10.000 stanovnika Kenigsberga — četvrtina populacije — stradalo je u velikoj kugi.

Još nekoliko decenija potom, Rusi su osvojili Kenigsberg tokom Sedmogodišnjeg rata. Od 1758. do 1762, kada je novi car Petar III dobrovoljno vratio Istočnu Prusku Fridrihu II, grad je bio pod ruskom vlašću.

Ipak, Kenigsberg nikada ranije nije bio pogođen tako teško kao u Drugom svetskom ratu.

Nemci su započeli rat, želeći da osvoje "životni prostor na istoku" i doneli uništenje i razaranje susednim narodima. Na kraju se, međutim, ta pošast okrenula protiv njih samih — naročito u Kenigsbergu.

Britanski vazdušni napadi 1944. gotovo su potpuno uništili stari grad. I zamak, univerzitet i katedralu pretvorili su u ruševine. Bitka za Kenigsberg, proglašen tvrđavom, dokrajčila je ono što je preostalo.

Kada je Crvena armija u aprilu 1945. umarširala u Kenigsberg, zatekla je samo ruševine. Pre izbijanja rata u gradu je živelo više od 360.000 ljudi. Na kraju rata bilo ih je manje od 50.000.

Stanovnici su morali da rade prinudno. Mnogi su umrli od gladi i iscrpljenosti, a poslednji Nemci proterani su iz Istočne Pruske 1948.

Josif Staljin, koji je na Potsdamskoj konferenciji obezbedio severni deo Istočne Pruske kao ratni plen, naselio je Ruse na obale Baltika.

Region, prvobitno nazvan Kenigsberška oblast, svesno je pripojio Rusiji, a ne Litvaniji, koja je takođe bila deo Sovjetskog Saveza.

Baltička republika, koju je Moskva samo nekoliko godina ranije prisvojila na osnovu pakta Hitler—Staljin, politički je važila za nepouzdanu.

Istočna Pruska trebalo je da obezbedi vojni uticaj Kremlja u Evropi — zato je, između ostalog, mornarička luka u Pilauu dodatno proširena i pretvorena u glavno uporište sovjetske Baltičke flote.

Ali, da se učvrsti pravo na strateški važan region, bila je potrebna i promena imena.

Pilau je postao Baltijsk, a Kenigsberg je 4. jula 1946, posle smrti ruskog partijskog funkcionera Mihaila Kalinjina, dobio ime Kalinjingrad.

Kalinjin, formalni šef sovjetske države od 1923. do 1946, pritom nije imao nikakve veze sa gradom. Davanje imena po preminulim, pa čak i živim partijskim funkcionerima, bilo je u sovjetsko doba, posebno pod Staljinom, široko rasprostranjena praksa.

U čast Staljina preimenovano je šest gradova. Najpoznatiji je bio Staljingrad, današnji Volgograd. I Kalinjinovo ime nosilo je pet sovjetskih mesta. Pored Kalinjingrada, najpoznatiji je bio Kalinjin, današnji Tver.

Za razliku od Tvera, Kalinjingrad tokom perestrojke nije dobio nazad svoje staro ime. A bilo je mnogo glasova za to.

Za Moskvu je, međutim, takav potez bio previše osetljiv. Kremlj nije želeo da se pojavi ni pomisao na vraćanje eksklave Nemačkoj. Umesto toga, jedno vreme se ozbiljno raspravljalo o alternativi — Kantgrad.

Ideja nije bila samo da se oda počast najpoznatijem sinu grada, već i da se izgrade mostovi ka Evropi.

Raspad Sovjetskog Saveza pretvorio je Kalinjingrad praktično u ostrvo, a njegovi stanovnici sve više su se okretali Zapadu. Moskva je pokušala da Kalinjingrad razvije u pilot-region, novi "prozor ka Evropi".

Oblast je od toga neko vreme imala koristi. Postojale su železnička i avionska veza sa Berlinom, a obnovljeno je i interesovanje za istoriju pre Sovjetskog Saveza.

Entuzijasti su obnovili katedralu, koja je od Drugog svetskog rata ležala u ruševinama — uz pomoć iz Nemačke.

Situacija se zaoštrila posle ruske aneksije Krima 2014. i pokušaji približavanja s obe strane su pretsali.

Kalinjingrad je danas naoružan kao u doba Hladnog rata. Nemačka istorija zvanično više nije poželjna tema u Kalinjingradu — samo stanovnici i dalje grad od milja zovu Kenig.