U Bosni pitali Ilze Ajgner - da li će biti prva predsednica Nemačke?

Pitanje hoće li biti prva predsednica Nemačke bavarsku političarku Ilze Ajgner (Ilse Aigner) prati sve do Bosne i Hercegovine.

Čak i u Srebrenici, gde memorijalni centar i muzej podsećaju na genocid nad više od 8.000 ljudi u julu 1995. I gde udruženje Majke Srebrenice, predvođeno Munirom Subašić, čuva sećanje.

Sa njom je Ajgner u četvrtak, drugog dana posete Bosni, razgovarala o užasu iz tog vremena i o poukama koje su potrebne za budućnost.

A onda Subašić dovodi političarku bavarske Hrišćansko socijalne unije (CSU) u pomalo neprijatnu situaciju. Čak dva puta izgovara ono o čemu se u Nemačkoj već neko vreme sve više spekuliše – da li bi Ajgner, uz druge kandidatkinje, mogla da postane prva nemačka predsednica.

Subašić čak kaže da bi to želela, da se za to moli, i grli gošću iz Bavarske. Ajgner ostaje diplomatski uzdržana koliko je moguće i kaže samo da o tome još ne može ništa da kaže. Još ne?

To što Ajgner sa predsedništvom bavarskog parlamenta baš sada ponovo putuje u inostranstvo podstiče priče. Želi li nastupom na međunarodnoj sceni da pokaže spoljnopolitičko iskustvo na putu ka mogućoj kandidaturi?

Zaista, u Sarajevu je prima član Predsedništva BiH Denis Bećirović, što strogo protokolarno nije obavezno.

Početkom naredne godine, 30. januara, Savezna skupština mora da izabere naslednika predsednika Frank-Valtera Štajnmajera (Walter Steinmeier).

Na jesen – prema dosadašnjim najavama, uključujući i one kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) – vladajuća koalicija želi da predstavi zajedničkog kandidata ili kandidatkinju.

Verovatno kandidatkinju, jer se u koaliciji praktično smatralo, i još se smatra, gotovo izvesnim da prvi put žena treba da preuzme najvišu državnu funkciju.

Zbog toga, ali i zato što blok koji čine Mercova Hrišćansko demokratska unija (CDU) i CSU daje najviše članova Savezne skupštine, većina spekulacija na kraju se vrti oko pitanja koje bi žene iz te dve stranke mogle da dođu u obzir.

Na listi su pre svega predsednica Bundestaga Julija Klekner (Julia Klöckner), ministarka obrazovanja Karin Prin (Prien), obe članice CDU, – i upravo Ajgner.

Ova 61-godišnjakinja ima bogato političko iskustvo, odličnu mrežu kontakata zahvaljujući dugogodišnjem radu u pokrajinskoj i saveznoj politici, kao i funkciji savezne ministarke, neguje blizak odnos sa Mercom i kao predsednica bavarskog parlamenta pokazala je da ume da deluje nadstranački i da dobro komunicira.

Važi za političarku blisku građanima, smirenu i komunikativnu. Samo, spoljnopolitičkog iskustva ima, kao i Klekner i Prin, prilično malo.

Taj minus Ajgner očigledno želi da nadoknadi. Pre godinu dana putovala je u Ukrajinu, bila u Kijevu i Buči, mestu jednog od najstrašnijih masakara u gotovo četiri i po godine rata.

Kasnije je posetila SAD i Indiju. A sada i Sarajevo i Srebrenicu – politički gledano, nimalo laka odredišta.

Ali ne nastoji samo Ajgner da, po svemu sudeći, postavi određene spoljnopolitičke akcente. Julija Klekner bila je u Izraelu, Ukrajini, potom u Litvaniji i Estoniji, a najskorije i u SAD.

Prin je, s druge strane, prošlog oktobra pratila Štajnmajera u Austriju, a bila je i u Izraelu, SAD i Kanadi.

Tokom posete Bosni i Hercegovini jasno se videlo gde su prednosti bavarske političarke. Da je pristupačna i bliska građanima, da zahvaljujući nepretencioznom nastupu dobro ume s ljudima – to se pokazuje u razgovoru s Munirom Subašić, koja gošću iz Bavarske očigledno odmah prihvata s velikom naklonošću.

To što Ajgner, s druge strane, ne važi za veliku govornicu – njene pristalice joj ne zameraju.

Kaže da je već bilo vreme da žena bude na čelu države. Ali na ponovljene pokušaje da je navedu da se izjasni, pitanjem da li bi bila spremna za najvišu funkciju, uvek odgovara: "To pitanje se sada ne postavlja."

Ako postane predsednica, Ajgner će ubuduće putovati drugačije nego sada u Bosnu - najčešće vrhunskim avionima nemačkog Luftvafea.

Do Sarajeva je letela niskotarifnim avionom Rajanera (Ryanair).