Debakl Nemačke na izborima za nestalne članice Saveta bezbednosti UN

Kandidatura Nemačke za nestalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u sredu je propala već u prvom krugu glasanja. Berlin je izgubio od Portugala i Austrije.

Nemačka je do sada šest puta bila članica Saveta bezbednosti, poslednji put 2019. i 2020, ali se nikada ranije nije dogodilo da ispadne.

Nakon neuspeha, u Berlinu ima i zahteva za posledicama.

Kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) i ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (Johann Wadephul), članovi demohrišćana (CDU), naglasili su da će Nemačka i dalje potpuno ispunjavati svoje obaveze prema UN.

Međutim, i iz redova koalicionog partnera socijaldemokrata (SPD) stižu pozivi da vlada, na primer, konačno počne odlučnije da kritikuje kršenja međunarodnog prava.

Za ambicije Merca, koji se od stupanja na funkciju rado predstavlja kao "spoljnopolitički kancelar", ovo je ozbiljan udarac.

Moguće je da se kancelar nadao da će u Savetu bezbednosti raspravljati gotovo ravnopravno sa predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump), kineskim predsednikom Si Đinpingom ili njegovim ruskim kolegom Vladimirom Putinom.

Merc je ubrzo nakon debakla uveravao da se zadaci koje vlada ima u UN ne menjaju zbog rezultata glasanja.

Međutim, među nemačkim diplomatama se ovaj neuspeh tumači i kao posledica toga što se Merc dosad retko pojavljivao u UN. Navodi se i da je bilo upadljivo odsustvo kancelara na sednici Generalne skupštine UN prošlog septembra.

Vadeful sada mora da sluša kritike da nije uspeo da se najbolje predstavi kod dovoljnog broja zemalja, uprkos ogromnoj mreži nemačkih ambasada u inostranstvu i činjenici da je Berlin jedan od najvažnijih finansijera UN.

Neposredno nakon glasanja Vadeful je rekao da je razmišljao o ličnim posledicama, ali je te misli potom odbacio.

"Lično sebi nemam šta da zamerim", izjavio je političar i dodao da će se i dalje zalagati za nemački angažman u UN.

"Ali moja ubedljivost u Berlinu naravno neće biti veća zbog ovog rezultata", priznao je ministar. "Ubedljivost svih onih u saveznoj vladi koji su međunarodno angažovani neće porasti zbog ovog rezultata", dodao je Vadeful. Merca nije pominjao.

Vlada treba da ima jasnije stavove o međunarodnim konfliktima i kada brani međunarodno pravo, sugerisala je zamenica šefa poslaničkog kluba SPD Zimtje Meler (Siemtje Möller).

Nešto direktniji je bio portparol SPD za spoljnu politiku u Bundestagu Adis Ahmetović.

"Ko polaže pravo da bude čuvar međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, ne sme primenjivati dvostruke standarde kada je reč o međunarodnom pravu", rekao je Ahmetović.

Kritičari zameraju vladi to što se tokom rata u Gazi nije pridružila optužbama drugih država da Izrael krši međunarodno pravo.

Nemačka takođe nije, kao neke druge vlade, jasno osudila napad SAD i Izraela na Iran, kao ni američke poteze u Venecueli, kao kršenje međunarodnog prava.

Vadeful je planirao da dugogodišnju blokadu u Savetu bezbednosti delimično prevaziđe tako što bi pokušao da ojača glas nestalnih članica.

Na taj način želeo je makar donekle da parira stalnim članicama – SAD, Rusiji, Kini, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Kada je reč o opoziciji, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koja inače smatra da je međunarodni angažman nemačke vlade previše obiman, posebno će pokušati da iskoristi debakl vlade u UN.

Liderka AfD Alis Vajdel (Alice Weidel) napisala je na platformi X da je reč o još jednoj "blamaži" za kancelara.

Rezultat izbora se mora "razumeti kao posledica spoljne politike koja je na međunarodnom nivou izgubila na kredibilitetu i poverenju", ocenila je kopredsednica Zelenih Franciska Brantner (Franziska).

Kopredsednik Levice Jan van Aken je za fijasko rekao da se to "dešava kada se međunarodno pravo baca u vetar".

Nemačka se po pravilu za nestalno mesto u Savetu bezbednosti kandiduje svakih osam godina. Za izborni period 2035/36 do sada je samo Švedska najavila kandidaturu.