Privreda rasla u prvom kvartalu, izgledi sumorni zbog iranskog rata

Nemačka privreda je na početku godine, uprkos posledicama rata u Iranu ostvarila rast, makar minimalan, potvrdio je Destatis u petak. Sukob je u međuvremenu počeo da ostavlja dublje tragove, pa je odavno očekivani oporavak sada pod znakom pitanja.

Naime, bruto domaći proizvod je u prva tri meseca porastao 0,3 odsto u kvartalnom poređenju.

Izvoz, koji je u poređenju sa prethodnim kvartalom skočio 3,3 odsto, bio je glavni generator rasta. Uz to, javna i privatna potrošnja su porasle 1,1 odsto.

Rast plata oslobodio je građane pri potrošnji, a snažan podsticaj dala su državna ulaganja u odbranu i naoružanje.

Sa druge strane, investicije u opremu poput mašina, uređaja i vozila pale su za 1,1 odsto, a građevinarstvo je istrpelo još oštriji pad, od 2,5 odsto.

Statističari su muke građevinskog sektora pripisali neuobičajeno hladnom vremenu u januaru, nepovoljnom za radove.

Međutim, rat u Iranu je izbio tek početkom poslednjeg meseca prvog kvartala, 28. februara i pomutio je perspektivu ostatka godine.
Ekonomisti upozoravaju da će privreda, koja snažno zavisi od uvoza sirovina, dugo trpeti posledice ovog sukoba bez rešenja na vidiku.

Pošto je Ormuški moreuz, jedna od globalno najvažnijih pomorskih saobraćajnica, uglavnom pod blokadom, nafta je naglo poskupela.

To se preliva na cenu goriva i opterećuje potrošače i privredu - a to se prepoznaje u oštrom zahlađenju poslovne klime u Nemačkoj.

Ministarstvo privrede i Bundesbanka stoga očekuju ozbiljan udarac konjunkturi u tekućem, drugom kvartalu.

"Rast cena, problemi u lancima snabdevanja i neizvesnost srozavaju raspoloženje u preduzećima i domaćinstvima," navelo je ministarstvo u skorašnjem izveštaju.

Dalje, ministarstvo je ocenilo da će se posledice poskupljenja energenata i sirovina, kao i problemi u trgovini, osećati dugo i posle okončanja rata.

Bundesbanka prognozira da će se efekti rata potpuno i naširoko osetiti u drugom kvartalu i da će privreda usporiti do stagnacije.

Evropska komisija je u četvrtak prepolovila prognozu ovogodišnjeg privrednog rasta Nemačke na 0,6 odsto, upravo zbog cene energenata. Berlinska vlada za sada još računa na rast od 0,5 odsto.

Nemačka privreda je prošlu godinu završila minimalnim rastom od samo 0,2 odsto i jedva izbegla treću uzastopnu godinu recesije.