Jednom trener, uvek trener: Poslednja titula za Pešića?

Svetislava Pešića je teško zamisliti bez košarke. Zato i ne zvuči naročito iznenađujuće što je, nakon najavljenog završetka trenerske karijere na kraju sezone, nagovestio da će možda ipak da ostane uz sport koji voli.

"Mogu vrlo lako da zamislim da ostanem u Bajernu u nekoj drugoj ulozi. U Minhenu ću svakako ostati, pa zašto onda ne i u Bajernu?", rekao je Pešić u intervjuu za Sport1. "Bajern mi je prirastao srcu."

To je bio i razlog zbog kojeg se iskusni trenerski lisac prošle godine, neposredno pred Božić, još jednom vratio kraj aut-linije. Pošto se Bajern rastao sa Gordonom Herbertom, Pešić je preuzeo posrnuli tim.

Za plej-of Evrolige nije više bilo dovoljno vremena, ali je Pešić uspeo da stabilizuje ekipu Bajerna i da u Bundesligi ubedljivo zadrži prvo mesto ispred Albe.

Zbog toga u plej-of, koji počinje ovog vikenda, Bajern ulazi sa prednošću domaćeg terena i kao jasan favorit. To će biti poslednji plej-of za Pešića — a cilj je da bude krunisan još jednom titulom.

Bio bi to dostojan kraj velike trenerske karijere. Malo je trenera koji su toliko obeležili evropsku košarku kao Pešić, rođen 28. avgusta 1949. u Novom Sadu.

Godine 1993. senzacionalno je doveo Nemačku do titule evropskog prvaka. Sa Jugoslavijom je 2001. i 2002. osvojio zlato na Evropskom i Svetskom prvenstvu.

Dvadeset dve godine kasnije sa Srbijom je osvojio bronzu na Olimpijskim igrama u Parizu pobedom protiv Nemačke. Godinu ranije je u finalu Svetskog prvenstva izgubio od Nemačke.

Kao klupski trener ostavio je trag u Albi (osvajanje evropskog Kupa Radivoja Koraća 1995), Barseloni (šampion Evrolige 2003) i upravo u Bajernu.

"Osvojio je medalju na svakom velikom takmičenju u omladinskoj i seniorskoj košarci", rekao je njegov sin Marko Pešić nakon osvajanja bronze na Olimpijskim igrama u Parizu. "On je uzor posvećenosti, angažovanosti i spremnosti da se nikada ne odustane i da se nikada ne prestane sa učenjem! Veoma sam ponosan!"

Pešić je živeo košarku svim srcem. Neretko je glasno ulazio u sukobe sa igračima ili sudijama.

Nedavno je društvenim mrežama kružio snimak na kojem Pešić veoma glasno drži govor gotovo čitavom timu Bajerna.

"Živim veoma intenzivno i zato očekujem isti intenzitet i od ljudi oko sebe. Nije uvek lako sa mnom", priznao je Pešić.

Ali sada bi stres kraj aut-linije trebalo da postane prošlost.

"Pred jednu utakmicu Evrolige početkom januara ležao sam u hotelskom krevetu i odjednom se zapitao - šta ti uopšte radiš ovde, jesi li lud? Uskoro puniš 77 godina, a i dalje si trener. Do 90. ćeš valjda dogurati, a to je još 13 godina. Tada sam sebi rekao, dosta je košarke", rekao je Pešić u martu za Cajt (Zeit).

Velika karijera sada zaista ulazi u završnicu. Trenerski posao ga je, kako kaže, uvek održavao mladim.

"To je velika prednost trenerskog posla. Ne idem na večere sa ljudima svojih godina koji stalno pričaju o infarktima, prostati ili kako ih bole leđa", rekao je Pešić.

"Jednom trener, zauvek trener", zaključio je u svojoj nedavno objavljenoj autobiografiji.