Muškarac koji to nije: Sandra Hiler briljira u filmu Ruža

Obrazi i uglovi usana puni ožiljaka, pogled skoro svirep, hod širok. Kada vojnik posle Tridesetogodišnjeg rata dođe u zabačeno selo, niko ne sluti da je to žena koja se predstavlja kao muškarac, da preživi. O tome upečatljivo govori drama Ruža (Rose) sa glumicom Sandrom Hiler (Hüller).

Hiler impresionira u naslovnoj ulozi ćutljive, uvek disciplinovane protagonistkinje. Za ovu ulogu u filmu Markusa Šlajncera (Schleinzer) na Berlinalu je dobila Srebrnog medveda.

Ruža u nemačke bioskope stiže 30. aprila.

Austrijski reditelj snažno prikazuje stigmatizaciju i potlačenost ljudi koji odstupaju od navodnih normi u 17. veku.

Radnja, ispričana u kontrastnim crno-belim slikama, počinje u tom kontekstu. Prati je ženski narativ iz offa, što filmu daje gotovo bajkovitu notu.

Roze se vraća iz rata, pejzaž je ogoljen, po zemlji su kosturi. Uzima identitet poginulog vojnika, da dobije imanje u seocu.

Roze se maskira u muškarca jer u tome vidi jedinu šansu za slobodan i samostalan život. Smatraju je "čudakom", a prihvataju je tek kada ubije medveda i vide da obrađuje polja.

Čak se i ženi ćerkom jednog seljaka Suzanom (dojmljiva Caro Braun), koja najpre ništa ne sumnja. Kako očekivanja braka i potomstva rastu, postaje jasno da i Suzana krije tajnu koja povezuje obe žene.

Zajedno pokušavaju da održe laž koja im pruža slobodan život. Ali kako sumnja u selu raste, radnja se zaoštrava.

Reditelj Šlajncer rekao je na Berlinalu da je sa koautorom istraživao živote oko 300 žena kroz tri veka. Razlozi zbog kojih su žene preuzimale muški identitet bili su različiti – na primer da izbegnu prisilni brak.

Kad žena obuče pantalone, cilj autonomnijeg života već je postignut, rekao je Šlajncer.

To je jasno i kod Roze. Za maskiranje u muškarca Hiler je nosila veštački penis od roga, a gornji deo tela bio joj je stegnut, kako je ispričala u intervjuu za Cajt (Zeit).

Stalno joj je "nešto visilo između nogu". "To je bilo važno, jer je zanimljivo kako to utiče na držanje tela. Sada razumem zašto muškarci hodaju tako kako hodaju."

Muški identitet za protagonistkinju postaje preduslov da izbegne društvene okove. Hiler, koja je 2024. sa filmom Anatomija pada bila nominovana za Oskara za najbolju glumicu, briljira u naslovnoj ulozi suptilnom karakterizacijom.

Glumica (47) je za dpa rekla da je za film trenirala i borilačke veštine i vežbe snage. Ipak, mnogo teže od fizičkih promena bilo joj je da održava laž i napetost, uz stalnu budnost.

"Ko dolazi odakle? Ko šta vidi na meni? Šta mogu da pokažem, a šta ne? Gde sam zaista sama?"

Film, kaže Sandra Hiler, prikazuje utopiju. "Znam da je ta utopija za mnoge ljude, koji žive u društvenim grupama kojima danas nije lako pripadati, izuzetno važna. I da je neverovatno bolno kada se ona uništi. To se ne sme dozvoliti."

Ljudi se ne smeju kažnjavati zato što pokušavaju da budu slobodni, dodala je glumica.

"To ima veze sa radom svakog pojedinca u društvu i sa preispitivanjem samog sebe – gde i sa kim smo solidarni, a gde nismo. Kada ćutimo, a kada bismo zapravo morali nešto da kažemo."