Statistika: Neočekivan privredni rast i očekivan budžetski deficit

Relativno snažan uspon u poslednjem kvartalu izvukao je nemačku privredu u plus prvi put od 2022. Međutim, istovremeno su se proširile rupe u budžetu.

Deficit u javnim finansijama federacije, pokrajina, lokalnih zajednica i socijalnog osiguranja porastao je na 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, saopštio je Destatis u sredu.

Statističari su prethodno računali na manjak od 2,4 odsto. Nemačka se 2025. ipak zadržala u okvirima propisa Evropske unije koji limitiraju stopu zaduživanja na tri odsto BDP.

Bundesbanka procenjuje da će se deficit do 2027. uvećati na 4,5 odsto, zbog zaduživanja države za masivno ulaganje u infrastrukturu i odbranu.

Prošle godine, budžetski rashodi su premašili prihode za 119,1 milijardi evra, ravno četiri milijarde više nego godinu ranije.

Prihodi iz doprinosa i poreza su, pritom, značajno porasli, ali manje od rashoda, pre svega kamata i socijalnih davanja, a posebno za penzije.

Ulaganje stotina milijardi evra omogućilo je popuštanje takozvane kočnice zaduživanja. To bi, sa druge strane, trebalo da podstakne rast dugo posrćuće privrede.

Ekonomisti procenjuju da će domaća privreda, posle relativno slabog starta u ovoj godini, ubrzati već u drugom tromesečju.

Nemački bruto domaći proizvod je u poslednjem tromesečju porastao 0,3 odsto u kvartalnom poređenju, što je stopu godišnjeg rasta izguralo na 0,2 odsto, posle recesije od 0,9 i 0,5 odsto 2023. i 2024.