Ko je izumeo bioskop - Francuzi ili Nemci?

Godina koja se piše je 1895. Prvog novembra u Berlinu trepere prve pokretne slike na platnu. Samo nekoliko nedelja kasnije, u Parizu nekoliko desetina ljudi zuri u belo projekciono platno. Pre 130 godina, izumom bioskopa započela je kulturna revolucija. Ali, gde je ona zaista počela - u Nemačkoj ili u Francuskoj?

Kada su Maks (Max) i Emil Skladanovski (Skladanowski) 1. novembra 1895. u varijeteu Vintergarten prikazivali svoje filmove, publika je bila zadivljena. Pred očima su im treperile kratke sekvence koje su sama braća snimila. Akrobate, plesači, prolazne scene iz svakodnevnog života.

Istorijski izveštaji govore o sedam do deset priča, svaka dugačka oko 20 do 30 sekundi. Prikazivanje je bilo deo programa varijetea koji se plaćao.

Ovo čuđenje bilo je omogućeno "bioskopom" - tehničkom inovacijom u kojoj su se dve filmske trake naizmenično projektovale.

To je bila prva javna filmska projekcija u Nemačkoj. Maks je bio tehnički mozak, pronalazač i vizionar, dok je Emil podržavao produkciju i uglavnom se bavio organizacijom.

Samo nekoliko nedelja kasnije, 28. decembra 1895, Salon Indijen u Gran kafeu blizu pariske opere Garnije bio je pun. Oko 30 posetilaca koji su platili kartu zaneseno je gledalo u platno.

Deset kratkih filmova, sve su ih snimila braća Ogist (Auguste) i Luj (Louis) Limijer (Lumière), svetlelo je na platnu. Radnici napuštaju fabriku u Lionu, voz ulazi u stanicu – i mnogi gledaoci skaču uplašeni unazad, uvereni da voz ide pravo na njih.

Filmovi su puštani na sinematografu koji su razvila braća Limijer, na nemačkom poznatom kao kinematograf – kompaktnom uređaju koji je spajao kameru, kopir-aparat i projektor. Prva zatvorena projekcija bila je 22. marta 1895.

Za Tjerija Fremoa (Thierry Frémaux), istoričara i generalnog direktora Filmskog festivala u Kanu, nema sumnje. Bioskop su izmislila francuska braća.

U svom dokumentarcu koji je izašao pre nekoliko meseci Limijer! Avantura se nastavlja (Lumière! L’aventure continue) rekao je da su svi koji su im prethodili "ko-izumitelji".

Izveštaji u ono vreme – uključujući i samog Ogista – ključnu ideju pripisuju Luju. Luj je pokrenuo slike, Ogist ih je doveo do ljudi. On se brinuo o projekcijama i ekspanziji.

Braća su snimila preko 2.000 kratkih filmova. Fremo u svom dokumentarcu komentariše 120 do sada neobjavljenih mini-priča od oko 50 sekundi.

Sve potiču iz Instituta Limijer u Lionu, arhiva i istraživačkog centra posvećenog braći Limijer, kojim upravlja Fremo.

Ipak, ostaje pitanje o nemačkoj ulozi. Odgovor je nedavno dala izložba u Berlinskom saveznom arhivu – "Jesam li ja izmislio film?" Maks Skladanovski – pionir, vizionar i prevarant. Povod je bila 130. godišnjica filmske projekcije u varijeteu Vintergarten.

Prikazani su uređaji, fotografije i dokumenta iz bogate ostavštine braće. U pratećoj brošuri je i zaključak. Skladanovski je nesumnjivo doprineo razvoju filma, kao i mnogi drugi pioniri svog vremena – ali ga nije izmislio.

Ovo potvrđuje i Filmski muzej iz Potsdama. "Tehnologija i kvalitet uređaja i projekcija Skladanovskog zaostajali su za onim što su drugi izumitelji u to vreme već praktikovali."

Mnogi su utrli put bioskopu, među njima i Tomas Alva Edison (Thomas) koji je sa svojim saradnicima ranih devedesetih godina XIX veka napravio kinetoskop. Uređaj je omogućavao da se pokretne slike gledaju pojedinačno. Gledalo se kroz kutiju, a film je išao unutra.

I drugi pronalazači su eksperimentisali. Britanac Edvard Majbridž (Eadweard Muybridge) i Francuz Etjen-Žil Mari (Étienne-Jules Marey) razložili su pokret u tehničke sekvence i omogućili više prikazivanja.

Na ovim naučnim i vizuelnim osnovama kasnije je mogao da se razvije bioskop.

Jedan od najvažnijih pionira komercijalnog bioskopa u Nemačkoj bio je Oskar Mester (Messter). Godine 1896. inženjer i producent je u Berlinu otvorio jedan od prvih stalnih bioskopa, Kinetografen teater.

Film – kao tehnička mogućnost beleženja pokreta – osmislilo je, isprobalo i usavršavalo mnogo ljudi. To je bilo zajedničko putovanje brojnih pronalazača i vizionara.

Bioskop je, međutim, nastao tek kada je tehnologija postala javni događaj - trenutak u kojem su ljudi zajedno sedeli ispred platna, čudili se, smejali ili se plašili. Doživljaj koji i danas fascinira milione.