Merc isključuje mogućnost manjinske vlade

Tek što je jedva dogovorila model popunjavanja Bundesvera, vlada kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) ponovo je pred izazovom, sada zbog svađe oko reforme penzijskog sistema. Pretnja blokadom zapalila je nagađanja o mogućnosti manjinske vlade.

"Što se mene tiče, to je isključeno," rekao je Merc na poslovnom samitu Zidojče cajtunga (Süddeutsche Zeitung) u ponedeljak. "Veruje li iko zaista da u ovakvom Bundestagu možemo da radimo sa promenjivom većinom i pritom razumno obavljamo zakonodavni posao?"

Pojedini listovi prethodno su naveli da se u koaliciji Mercovih demohrišćana i socijaldemokrata već razgovaralo o tome.

Ovaj put, blokadom je zapretila grupa od 17 mladih demohrišćanskih poslanika. Oni ne žele da podrže dogovoreni predlog zakona i insistiraju na izmenama.

To odbacuju i Merc i socijaldemokrati, ali bez tih 17 glasova nemaju većinu. Ako spor zaista spreči usvajanje, vladajuća koalicija će upasti u ozbiljnu krizu.

Merc je na samitu obećao da se takozvana crno-crvena koalicija neće raspasti. Na pitanje hoće li postojati i dogodine, rekao je: "Naravno, to se podrazumeva."

Što se manjinske vlade tiče, rekao je da "to u Nemačkoj još nismo imali."

To, međutim, nije sasvim tačno, jer Nemačku je manjinska vlada vodila u više navrata, mada uvek nakratko.

Na čelu poslednje manjinske vlade bio je Mercov prethodnik, socijaldemokrata Olaf Šolc (Scholz), tokom šest meseci posle raspada koalicije sa Zelenima i liberalnom FDP.

Manjinska vlada većinu u parlamentu mora da sklapa za svaki zakon.

U slučaju da se savez demohrišćana i socijaldemokrata raspadne, Merc bi za svako glasanje morao da traži podršku neke od opozicionih partija - u aktuelnom Bundestagu to bi bili socijaldemokrati, desničarska AfD, Zeleni i Levica.

Pošto Merc isključuje bilo kakvu saradnju sa AfD i Levicom, za manjinsko upravljanje zemljom ostaju mu ponovo socijaldemokrati i još Zeleni.