Kakav je zaista ekonomski efekat organizacije Olimpijskih igara?

Tri nemačka grada i jedna industrijska regija razmatraju kandidaturu za Olimpijske igre. Zagovornici organizacije to argumentuju snažnim ekonomskim efektom. Je li taj efekat zaista takav, pitala je agencija dpa vodeće ekonomske institute.

Kandidaturu razmatraju Berlin, Minhen, Hamburg i Rurska oblast, sa svojim centrima poput Duisburga, Esena i Diseldorfa.

Nasuprot tvrdnji zagovornika, ekonomisti uz skepsu procenjuju finansijski bilans Igara. "Sveobuhvatni privredni efekat Olimpijskih igara je ograničen i često precenjen," naveo je Nemački institut za istraživanje svetske privrede (DIW).

Osim što su ograničeni, efekti organizacije Igara su retko dugoročni, pa ekonomisti kritički ocenjuju isplativost ogromnog ulaganja. "Troškovi najčešće prevagnu nad prihodima," ocenio je Institut za ekonomska istraživanja iz Halea (IWH).

Uz to, trošak obično probije inicijalnu procenu, dodao je Klaus Volrabe (Wohlrabe) iz minhenskog Ifo.

To je delom jer inicijatori kandidature namerno potcene ulaganja u nastojanju da obezbede političku i društvenu podršku, rekao je. Uz to, te troškove je teško predvideti u poprilično dalekoj budućnosti.

Osim na precenjene pozitivne efekte organizacije Igara, ekonomisti su ukazali na verovatne negativne posledice, poput privremenog cenovnog udara, manjka stambenog prostora i skoka cene rente.

Međutim, ekonomisti nisu potpuno negativno ocenili privredne posledice organizacije Igara. Prema oceni esenskog RWI, Igre "nose potencijal ekonomskog zamajca."

Naime, ulaganja u infrastrukturu mogu dati impuls rasta privredi, posebno ako organizacija podstakne inače zanemareno rešavanje suštinskih problema. Pozitivni efekat, dakle, nije bezuslovan.