Nemačka preduzeća se žale na špijunažu i sabotažu

Nemačka privreda se suočava sa sve više slučajeva industrijske špijunaže, sabotaže ili krađe podataka – uključujući i napade stranih službi, prema anketi digitalnog udruženja Bitkom.

Prema istraživanju, 87 odsto ispitanih rukovodilaca je uvereno da je njihova kompanija u poslednjih 12 meseci doživela najmanje jedan napad.

Još 10 odsto je navelo da su u tom periodu verovatno bili meta krađe podataka, sabotaže ili špijunaže.

Ukupnu štetu nastalu digitalnim i analognim napadima preduzeća procenjuju na oko 289 milijardi evra.

Više od svake četvrte firme, 28 odsto, kaže da su počinioci s kojima su imali posla povezani sa stranom obaveštajnom službom.

Godinu dana ranije to je tvrdilo svako peto preduzeće, 20 odsto, a 2023. udeo je bio svega sedam odsto.

Ukupno 68 odsto preduzeća koja su u poslednjih godinu dana bila meta špijunaže, sabotaže ili krađe podataka, kao verovatne počinioce navodi kriminalne bande.

Incidente pojedinačnim napadačima pripisuje 42 odsto, dok 22 odsto navodi da su iza napada konkurentske firme.

Na pitanje iz kojih regiona potiču takve aktivnosti, po 46 odsto preduzeća je navelo Kinu i Rusiju. U Istočnoj Evropi krivce nalazi 31 odsto, 21 odsto u Nemačkoj, 22 odsto u drugim zemljama Evropske unije, a 24 odsto u SAD.

Prema Bitkomu, u istraživanju su između sredine aprila i sredine juna učestvovali rukovodioci iz 1.002 nemačka preduzeća sa najmanje 10 zaposlenih i godišnjim prometom od najmanje milion evra.