U Nemačkoj 60 odsto novih penzionera prevremeno prestalo da radi

Samo 40 odsto građana koji su otišli u penziju prošle godine radili su do zakonske starosne granice od 66 godina, prema zvaničnim podacima koje je Nemačko penzijsko osiguranje predstavilo u petak.

Oko 937.000 ljudi prvi put je primilo starosnu penziju u 2024. Od toga, samo 378.000 dostiglo je 66 godina, dok je 559.000 otišlo u prevremenu penziju.

Zaposleni koji imaju najmanje 35 godina uplaćenih doprinosa mogu da primaju penziju od 63. godine, ali gube 0,3 odsto od iznosa penzije za svaki mesec do zakonske starosne granice.

Oko 225.200 "dugoročno osiguranih" pristalo je na umanjenja u 2024.

Za "posebno dugoročno osigurane" sa 45 godina uplaćenih doprinosa ta umanjenja se ne primenjuju ako su navršili najmanje 64 godine.

Oko 64.900 teško invalidnih osoba takođe je otišlo u penziju prošle godine, sa ili bez umanjenja.

U svom godišnjem izveštaju, nemačko penzijsko osiguranje navodi da je prosečna starost pri odlasku u penziju u 2024. bila 64,7 godina, u odnosu na 62,3 godine pre četvrt veka.

Starosna granica za penziju postepeno će se povećavati do 67 godina do 2031.

Koalicija kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) planira da podstakne ljude da rade duže, uvođenjem "aktivne penzije".

To znači da će svako ko nastavi da radi posle zakonske granice za penziju mesečno primati iznos do 2.000 evra plate koju je zarađivao, bez poreza i doprinosa.