Godišnjica Berlinskog zida: Mladi nemaju jasnu predstavu

Na godišnjicu početka gradnje Berlinskog zida, poverenica za žrtve nekadašnje socijalističke partije (SED) bivše Istočne Nemačke (DDR) pozvala je ljude da ne zaboravljaju strahote diktature.

"Berlinski zid nas opominje da sloboda i demokratija nisu nešto što se podrazumeva", rekla je u sredu Evelin Cupke (Evelyn Zupke) u memorijalnom centru u ulici Bernauer.

Istakla je da je to poruka koja je danas posebno važna.

DDR je 13. avgusta 1961. počela da utvrđuje svoju granicu prema Zapadnom Berlinu zidom dugim oko 150 kilometara.

Pre toga su se od kraja Drugog svetskog rata stotine hiljada ljudi iz DRD-a preselile na zapad. Nakon 1961, prema zvaničnim podacima, oko 140 ljudi je poginulo pokušavajući da pobegne.

Berlinski zid i unutrašnja nemačka granica bili su više od puke podele glavnog grada i zemlje.

"To je bio signal represivne države upućen građanima, pretvoren u kamen, beton i bodljikavu žicu - 'vaša sloboda je u našim rukama'", rekla je poverenica Bundestaga.

Ministar za kulturu i medije Volfram Vajmer (Wolfram Weimer) takođe je upozorio da treba održavati sećanje na nepravdu u DDR-u.

Memorijalni centri koje podržava ministarstvo posebno su važni za tu svrhu, rekao je Vajmer.

"Oni održavaju sećanje na nepravdu i progon, čime jačaju imunitet čitavog društva na totalitarne tendencije."

Fondacija za suočavanje sa prošlošću diktature SED-a traži pouzdaniju nastavu o istoriji DDR-a u školama.

Osnovne činjenice i podaci o DDR-u formalno jesu deo nastave istorije u višim razredima, rekla je direktorka fondacije Ana Kaminski (Anna Kaminsky) za dpa.

Međutim, često ta tema dolazi tek na kraju školske godine, kada vreme curi.

Istraživanja su pokazala da mnogi mlađi ljudi nemaju jasnu predstavu o ključnim datumima, poput 13. avgusta 1961.

"Ako se priče povezane sa događajima snažnog vizuelnog i brutalnog karaktera, poput narodnog ustanka iz juna 1953. ili izgradnje zida u avgustu 1961, ne pamte i ne prenose, uvek se gubi deo kolektivnog sećanja na diktaturu", naglasila je Kaminski.

Dodala je da je baš "to sećanje danas neophodno kako bi se jasno uočile razlike između diktature i demokratije."