Šta za Nemačku znači mogući "carinski rat" s Amerikom?

Nemačku privredu čekaju ozbiljne posledice ako se rasplamsa carinski sukob sa Sjedinjenim Državama. "Carinski rat" naročito ne odgovara farmaceutskoj, automobilskoj i mašinskoj industriji.

Eskalacija znači velike gubitke za ove sektore, navodi se u studiji koju je naručila Fondacija za porodična preduzeća.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je uveo ili najavio visoke carine na robu iz celog sveta i izazvao nesigurnost svojim brojnim zaokretima u ekonomskoj politici.

Zbog toga postoje napetosti sa Evropskom unijom, ali i sa Kinom.

U studiji se govori o haosu u svetskoj trgovini i velikoj neizvesnosti. Istraživanje se bavi različitim scenarijima eskalacije između EU i SAD, sa posebnim osvrtom na nemačka porodična preduzeća.

Studiju je izradio Gabrijel Felbermajer (Gabriel Felbermayr), direktor Austrijskog instituta za ekonomska istraživanja u Beču, zajedno sa timom Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.

Tako je u scenariju "carinski rat" pretpostavka da Tramp uvodi paušalne dodatne carine od 25 odsto na sav uvoz robe iz EU, a Unija odgovara istim nametima na uvoz iz SAD.

Računa se i da sledi porez na uvoz usluga iz Amerike.

Kao posledica carinskog rata, nemački izvoz u SAD pada za skoro 43 odsto, ukupni nemački izvoz za 3,2 odsto, a bruto domaći proizvod za 0,2 odsto.

Farmaceutski sektor prolazi najteže sa dugoročnim padom proizvodnje od 8,7 odsto, a slede sektori motornih vozila i mašina.

SAD koriste carine kao sredstvo ucene, rekao je Rajner Kirhderfer (Rainer Kirchdörfer), član upravnog odbora Fondacije za porodična preduzeća. To dovodi do ogromne nesigurnosti.

Kompanije moraju biti zainteresovane za dogovor sa SAD, a EU treba hrabro i mudro da krene tim putem.

Prema studiji, u slučaju sveobuhvatnog trgovinskog sporazuma, nemački BDP dugoročno može da poraste za 0,6 odsto.