Nemačka privreda ne raste već treću godinu zaredom

Nemačka privreda ne uspeva da izađe iz krize. Vlada je snizila svoju prognozu privrednog rasta. Za tekuću godinu očekuje stagnaciju bruto domaćeg proizvoda, saopštio je u četvrtak ministar privrede Robert Habek (Habeck).

Prema prolećnoj prognozi, privreda treću godinu zaredom neće zabeležiti rast.

U januaru je vlada još očekivala plus od 0,3 odsto, a sada nulu. Ministarstvo privrede ocenjuje da je ekonomija u "uzburkanim vodama".

Globalna neizvesnost se znatno povećala zbog carina koje je američki predsednik Donald Tramp (Trump) najavio, a delimično i povukao, navodi ministarstvo.

To posebno pogađa nemačku privredu, orijentisanu na izvoz – tražnja iz inostranstva je ionako slaba.

Ni naredne godine vlada ne očekuje primetan oporavak. Računa se s rastom od jedan odsto.

"Od fiskalnih odluka buduće savezne vlade očekuju se pozitivni impulsi, koji će, međutim, doprineti rastu tek u narednim godinama."

Očekivana nova vlada demohrišćana (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD) najavila je u koalicionom sporazumu obimne mere za podsticanje privrede.

Kao primer navodi se "investicioni buster" za preduzeća.

Koalicija želi i da smanji troškove energije, da ublaži radno pravo, smanji birokratiju i poreze za preduzeća.

Kod širenja obnovljivih izvora energije planira se snižavanje troškova.

Cilj je, prema sporazumu, da se takozvani potencijalni rast ponovo poveća na više od jedan odsto.

Tome treba da doprinesu i ogromna ulaganja, pre svega u infrastrukturu – reč je o obnovi mostova, puteva, pruga i škola.

"Ali novac sam po sebi ne rešava problem", rekao je Habek. Strukturni problemi moraju se, dodao je, brzo i dosledno rešavati. "Od toga će zavisiti da li će nemačka privreda dobiti podsticaj za svoju konkurentnost ili će se novac raspršiti bez efekta."

Privredna udruženja kao glavne prepreke stalno navode nedostatak radne snage, odugovlačenje s planovima i izdavanjem dozvola, kao i visoke cene energije u međunarodnom poređenju.

Inflacija će, prema prolećnoj projekciji, pasti sa prošlogodišnjih 2,2 odsto na dva odsto ove i 1,9 odsto sledeće godine.

Habek je od kraja 2021. ministar privrede i zaštite klime, kao i vicekancelar. Mandat mu je bio obeležen posledicama ruskog napada na Ukrajinu, u šta je spadala i energetska kriza.

Zahvaljujući sveobuhvatnim merama, vlada je uspela da spreči dublju recesiju. U mandatu političara Zelenih takođe se znatno ubrzalo širenje obnovljivih izvora energije od vetra i sunca.

Habek je trpeo i kritike, na primer zbog spornog zakona o grejanju sa mnoštvom detaljnih propisa koje nova vlada želi da ukine.