Zašto su izbori u Nemačkoj komplikovani?

Nemačka u nedelju izlazi na izbore za novi saziv donjeg doma parlamenta, Bundestaga. Ishod glasanja posredno će odlučiti i ko će biti kancelar.

Predstojeće glasanje je prevremeno, pošto je aktuelna vladajuća koalicija izgubila većinu krajem prošle godine. To se retko dešava, ali izbori u Nemačkoj imaju druge, uobičajene specifičnosti.

Ko ima pravo glasa?

Svi nemački državljani koji na dan izbora imaju najmanje 18 godina mogu glasati, lično ili poštom.

Da li se kancelar bira direktno?

Ne. Glasa se za poslanike Bundestaga, koji potom biraju kancelara. Pet političkih grupa koje učestvuju na izborima su predložile kandidate.

To su najpre Hrišćansko-demokratska unija (CDU) sa svojom bavarskom sestrinskom strankom, Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU) i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD). Do sada je kancelar bio iz CDU/CSU ili iz SPD.

Kancelarske kandidate imaju i Zeleni, krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) i relativno nov populistički Savez Sara Vagenkneht (BSW).

Zavisno od toga koja stranka osvoji najviše glasova, jedan od ovih kandidata dobiće priliku da pokuša da formira vladu – samostalno ili, što je verovatnije, u koaliciji.

Ostale partije nisu predložile kandidate za kancelara, jer ne očekuju da će imati vodeću ulogu u mogućoj koaliciji.

Zašto Nemci na nacionalnim izborima imaju dva glasa?

Prvim glasom direktno biraju kandidata iz svoje izborne jedinice, što se naziva "direktni mandat". Taj kandidat obično pripada nekoj stranci, dok nezavisni kandidati moraju prikupiti 200 potpisa birača iz svoje izborne jedinice da bi učestvovali na izborima.

Za drugi glas se bore stranke i on je presudan. Procenat osvojenih "drugih glasova" u čitavoj Nemačkoj određuje ukupan broj poslaničkih mesta koje neka stranka dobija u Bundestagu. Ovaj dvostruki sistem raspodele mandata čini nemački izborni sistem posebno složenim.

Ko može postati poslanik Bundestaga?

Kandidati koji osvoje većinu prvih glasova u jednoj od 299 izbornih jedinica automatski ulaze u Bundestag – pod uslovom da je njihova stranka osvojila dovoljno mandata preko drugog glasa.

Ukupan broj poslanika je dvostruko veći, pa se preostali kandidati dodaju s partijskih lista u 16 pokrajina, u zavisnosti od rezultata stranke u drugom glasanju. Kandidati koji se nalaze na vrhu partijskih lista imaju veću šansu da uđu u parlament.

Stranke moraju osvojiti najmanje pet odsto drugih glasova da uđu u Bundestag. Ova izborna prepreka sprečava usitnjavanje političke scene, ali ove godine može dovesti do toga da stranke koje su dugo u Bundestagu, poput liberala (FDP), ispadnu iz parlamenta.

Ipak, postoji izuzetak. Stranke koje ne pređu cenzus od pet odsto mogu ući u Bundestag ako osvoje direktne mandate u najmanje tri izborne jedinice.

Zašto će sledeći Bundestag imati znatno manje poslanika?

Odlazeći saziv Bundestaga imao je rekordnih 736 poslanika, a sada ih je 733. To je delimično rezultat ranijih pravila koja su nekim strankama dodeljivala dodatne mandate kako bi proporcionalna raspodela mandata ostala u skladu s rezultatima drugog glasanja.

Međutim, reforme usvojene 2023. ograničile su ukupan broj poslaničkih mesta na 630, počevši od ovih izbora.

Da li se nešto menja u gornjem domu parlamenta?

Ne. Sastav Bundesrata određuje se izborima u 16 pokrajina, a takvih izbora nema istog dana kada su izbori za Bundestag.

Prvi sledeći pokrajinski izbori biće u Hamburgu 2. marta – ujedno su i jedini ove godine.