Klub koji je otvorio sa Bitlsima

Star klub je krenuo 13. aprila pre 60 godina, usred crvenih fenjera i raskalašnih kabarea hamburške četvrti Reperban. Za kratko vreme je stvorio neizbrisiv trag u istoriji roka, a prvo veče su, pored ostalih, svirali mladi Bitlsi (Beatles).

Nisu, međutim, svirali samo oni. Tu su se tokom sedam godina pojavili i Džimi Hendriks (Jimi Hendrix), Čak Beri (Chuck Berry), Litl Ričard (Little Richard), Džeri Li Luis (Jerry Lee Lewis), Krim (Cream) i Enimalsi (Animals), sve same ikone rokenrola i roka.

Nemoguće je da je vlasnik kluba Manfred Vajsleder (Weißleder) znao šta će njegovi gosti kasnije da znače, ali kao da jeste. Plakat za otvaranje Star kluba je, naime, obećao: "Problema više nema! Vreme seoske muzike je prošlo. U petak, 13. aprila 1962. Star klub se otvara rok'n'tvist paradom."

Među najavljenima za "najbolju igranku u Evropi" bili su i Bitlsi, tada još sa Pitom Bestom za bubnjevima. Ringo Star je još bio sa drugom grupom, koja je isto nastupala.

Vajsleder je obećanja ispunio. "Doveo je zvezde o kojima su drugde u Nemačkoj samo mogli da sanjaju," napisao je hroničar i fotograf Ginter Cint (Günter Zint) u svojoj knjizi o Star klubu.

Nije, međutim, jurio samo etablirana imena, nego je ohrabrivao i dovodio bendove iz raznoraznih podruma i garaža. Tako je moderna muzika treštala iz kluba sedam dana nedeljno.

"Samo 15 meseci kasnije, Star klub je bio svetski poznata institucija, rok-centar svetskog glasa," rekao je Cint agenciji dpa povodom 60 godina od osnivanja.

Ulaznica je koštala od tri do pet maraka, osim kada je svirao Rej Čarls. Za njega, posetioci su iz džepa morali da izvade 20 maraka.

Klub se brzo uzdigao do kultnog statusa i među samim muzičarima. "Nalepnica Star-kluba na gitari bila je dokaz da je neko uspeo, da ima status božanstva. Klub je imao i davao moć kakvu ni jedan drugi u to vreme nije," kaže Štefani Hempel (Stefanie), stručnjak za Bitlse.

Vajsleder je klubove pod svojim brendom otvorio i u Berlinu, Kelnu, Bilefeldu, Kilu, Bremenu i Flensburgu. To je samo pojačalo harizmu matičnog kluba. "Star-klub je prerastao u imperiju," kaže Cint.

"Za sedam godina postojanja 60-ih, Star-klub se upisao u istoriju muzike," kaže hamburški senator za kulturu Karsten Brozda (Carsten Brosda). "U tom nezaboravnom ambijentu posetioci su iz potpune blizine mogli da dožive velike međunarodne zvezde, a mladi da pokrenu svoj bunt protiv starih."

Rođenje Star kluba je označilo i prekretnicu Hamburga i njegove najčuvenije četvrti, Sankt Paulija, u kome je smešten i Reperban. Od 1962. muzička scena je procvetala, navodi menadžerka Sankt Paulija Julija Štaron (Julia Staron).

Sankt Pauli od tada nije više samo mesto poznato po javnim kućama, kafanama i tučama, nego i mesto bogate scene i roka uživo.

Star klub, međutim, odavno nije deo toga. Po odlasku Vajsledera, mesto je izgubilo šarm, energiju i ekskluzivitet, pa su poslednji vlasnici vrata zatvorili 1969.

Prostor je kasnije služio kao porno bioskop, 1983. je izgoreo, a zgrada je tri godine kasnije srušena. Na mestu gde se rodio evropski rok, ostala je samo memorijalna ploča slična nadgrobnom spomeniku. Vajsleder je umro 1980. u 63. godini.