Rizik od smrti tokom pandemije veći pod režimima populista

Rezultati populističkih vlada u borbi protiv pandemije slabiji su u odnosu na učinak nepopulističkih, pokazuje istraživanje. Povišen mortalitet, odnosno broj umrlih iznad onog kada pandemije nema, u zemljama gde vladaju populisti je više nego dvostruko veći. 

Ove podatke je u četvrtak objavio kilski Institut za svetsku ekonomiju (IfW) koji je učestvovao u istraživanju.

Povišen mortalitet u zemljama gde vlade nisu populističke je osam odsto, dok je u zemljama u kojima vladaju populisti skoro 18 odsto.

"Brojke su jasne – u pandemiji su populisti očigledno najgori krizni menadžeri i odgovorni su za mnoge smrtne slučajeve u njihovim zemljama koji su mogli da se izbegnu," zaključio je Mihael Bajerlajn (Michael Bayerlein), istraživač populizma na IfW.

Međunarodni tim je tokom pandemije 2020. istraživao krizni menadžment u 42 zemlje. Vlade 11 zemalja klasifikovane su kao populističke, među njima poljska, slovačka, češka, mađarska, britanska, brazilska i indijska. 

Razlog za znatno viši stepen mortaliteta je mnogo veće kretanje stanovništva u zemljama sa populističkom vladom.

Autori su koristili podatke o kretanju sa Gugla (Google) i utvrdili koliko su neka mesta, poput prodavnica i parkova, bila posećena.

Podaci su pokazali da je mobilnost bila duplo veća u zemljama čije su vlade populističke, a istraživači su našli dva razloga veće mobilnosti.

Jedan je manji broj mera za zaštitu od zaraze, naročito ograničenje kontakata. Pored toga, populističke vlade su ublažavale realnu sliku opasnosti od virusa i osporavale naučna otkrića.